Psihologija

  • psihoterapija
  • lečenje depresije i anksioznosti bez lekova
  • psihološke tehnike za otkanjanje hroničnog bola (individualni i grupni rad)
  • lečenje gojaznosti – timski pristup
  • psihološka pomoć u kriznim situacijama
  • tehnike relaksacije
  • psihološka pomoć za obolele od hroničnih telesnih bolesti

O vezi uma i tela

  • U svakom momentu oko 20% ljudi na planeti ima bol koji je prisutan duže od 3 meseca.
  • U savremenoj medicini se često zaboravlja na snažnu vezu između uma i tela, tj. veliki uticaj emocija na pojavu fizioloških promena u telu i posledičnih tegoba.
  • U slučajevima produženog stresa dolazi do nagomilavanja negativnih emocija poput anksioznosti, besa, frustracije, ozlojeđenosti, straha i usamljenosti.
  • Dugotrajni bolovi u kičmi i zglobovima vrlo često mogu biti i uzrok i posledica navedenih emotivnih stanja.
  • Stvara se takozvani „ začarani krug“: doživljaj bola-tumačenje bola kao ozbiljne bolesti ili povrede – zaštitno ponašanje – depresija i anksioznost – doživljaj još jačeg bola. Ciklus se nastavlja i kreće se u spirali dobijajući na snazi sa svakim krugom ponavljanja.
  • U najtežim slučajevima dugotrajna nervna prenadraženost može dovesti do pojave sindroma hroničnog bola, stanja čije lečenje nije nimalo jednostavno.
  • Ovakvo stanje dovodi do promena u radu simpatičkog i parasimpatičkog nervnog sistema, endokrinog i imunog sistema, dovodeći do pojave brojnih pridruženih problema – umora, nesanice, slabe koncentracije, poteškoća sa pamćenjem, glavobolje, bola u vilici, vrtoglavice, zujanja u ušima, trnjenja i slabosti ruku i nogu, probadanja u grudima, lupanja srca, problema sa varenjem, učestalog mokrenja, ali i povećane sklonosti ka alergijama i autoimunim bolestima itd.
  • Zbog svih ovih simptoma, osoba postaje snažno usmerena na telo. Bolni sindrom počinje da dominira životom – to je prva stvar na koju osobe sa hroničnim bolom pomisle kad se ujutro probude i poslednja pre nego što uveče zaspu.

Hronični bol je izlečiv

  • Ohrabrujuća je činjenica da je ovaj proces reverzibilan, tj. da ovim pacijentima može da se pomogne, ali je neophodan jedan sveobuhvatni pristup u lečenju.
  • Prvi korak čini edukacija, odnosno objašnjenja o vezi uzroka bola i mehanizma njegovog nastanka. Razumevanje bola utiče na smanjenje i otklanjanje straha, što omogućava osobi da se lakše izbori sa bolom i smanjuje posledične reakcije ostalih sistema u telu.
  • Sledi proces menjanja sopstvenih misli. Kada su naša verovanja puna nade i optimistična, um oslobađa supstance koje dovode telo u stanje fiziološkog odmora, koji kontroliše parasimpatički nervni sistem, izazivajući relaksacioni odgovor – smirenje uma i opuštanje tela. U ovom stanju odmora, prirodni samoobnavljajući mehanizmi tela mogu da krenu u “popravku” onoga što je u telu “pokvareno”.
  • Promena razmišljanja je moguća ali zahteva posvećenost i trud, a često i profesionalnu pomoć. Da biste se odvikli da razmišljate na način kako ste to činili celog života potrebni su vreme i upornost, ali rezultati neće izostati. Ako se odlučite da krenete tim putem, mi smo tu da Vas podržimo!