„Živanović tim“ nudi fizikalnu terapiju za:

  • bol u vratu, glavobolje, vrtoglavice, zujanje u ušima ( tinitus), problem sa viličnim zglobom
  • bol u ramenu (sindrom rotatorne manžetne, smrznuto rame)
  • TOS i sindrom karpalnog tunela
  • bol u leđima i išijas
  • skoliozu
  • bol u kolenima i kukovima
  • reumatske bolesti
  • oporavak posle povreda i preloma
  • neurološke bolesti (stanja posle šloga i trauma mozga, multipla skleroza)
  • bol u leđima u trudnoći

O bolovima u kičmi i zglobovima

  • Unazad 50-60 godina je prisutna prava epidemija bola u leđima.
  • Bol u leđima predstavlja drugi po redu uzrok odsustva sa posla, odmah posle respiratornih infekcija.
  • Na lečenje bola u leđima se troše ogromne količine vremena i novca, ali problem ostaje nerešen.
  • Pacijenti se susreću sa mnogobrojnim i različitim mišljenjima i metodama lečenja, što često deluje zbunjujuće i frustrirajuće i stvara osećaj neizvesnosti i straha po pitanju ishoda lečenja i budućnosti.
  • Slična situacija je prisutna i kada su u pitanju bol u vratu i ramenima, kolenima i drugim delovima tela.
  • U najvećem broju slučajeva navedeni problemi se objašnjavaju takozvanim degenerativnim promenama kičme i zglobova, uz komentar da su bolovi i druge tegobe neizbežan deo života.
  • Ovakav pristup lečenju udaljava pacijente, ali i lekare i terapeute od suštine problema, a samim tim i od adekvatnog lečenja.

PROČITAJTE: Bol u vratu i ramenima (cervikalni sindrom); Zašto nastaje bol u kolenu i kako se pravilno leči

Da li postoji rešenje?

DA! Neophodno je identifikovati prave uzroke problema, a to su fizička neaktivnost (na prvom mestu previše sedenja), loše navike i nepravilno držanje tela u toku svakodnevnih aktivnosti. Naš sveobuhvatni sistem kombinuje edukaciju, plan vežbanja, ishrane i pomoć sa psihičkim tegobama koje su usko povezane sa bolovima…

Često postavljana pitanja

Koji su glavni ciljevi lečenja?

  • Jedan od glavnih ciljeva u lečenju je da pacijent nauči da sam bude odgovoran za kontrolisanje bola i svoje lečenje, a ne da se pasivno oslanja na medicinsku terapiju.
  • Naime, naše telo ima moć samoisceljenja i sposobno je da funkcioniše bez bola, samo mu je potrebno obezbediti odgovarajuće uslove.
  • Funkcija koštano- mišićnog sistema se održava jedino redovnom upotrebom- ako se neki pokret ne upražnjava, nestaje šema tog pokreta u mozgu, a mišići koji ga izvode gube koordinaciju i snagu.
  • Ne postoji veštačka zamena, tj. terapija koja bi zamenila pokret i kretanje. Ako na primer bol u kolenu rešavate samo elektroterapijama, bol će se brzo vratiti a samim tim ćete veliki deo vremena tokom godine provoditi kod lekara. Osim toga, gubićete nadu u izlečenje jer je efekat lečenja kratkotrajan. Međutim, ako se sagleda celokupna sllika vaše posture, načina na koji hodate, trčite i sl, vaša kilaža (višak kilograma je veliko opterećenje na kičmu i sve zglobove), način na koji se suočavate sa stresom, pronaći će se pravi uzrok vašeg bola a samim tim će se napraviti i najbolji mogući paket terapija za vas, koji obavezno uključuje specijalne vežbe za  vraćanje tela u balans, jačanje i istezanje mišića i sl.
  • Taj nedostatak fizičke aktivnosti ima sveobuhvatne i dalekosežne posledice, jer negativno utiče na rad i drugih sistema u telu- sistema za disanje, cirkulaciju, pa posledično i krvnu sliku, varenje i metabolizam, imuni sistem…

Utiče li stres na tegobe?

  • U savremenoj medicini se često zaboravlja na snažnu vezu između uma i tela, tj. veliki uticaj emocija na pojavu fizioloških promena u telu i posledičnih tegoba.
  • U slučajevima produženog stresa dolazi do nagomilavanja negativnih emocija poput anksioznosti, besa, frustracije, ozlojeđenosti, straha i usamljenosti.
  • Dugotrajni bolovi u kičmi i zglobovima vrlo često mogu biti i uzrok i posledica navedenih emotivnih stanja. Na primer, svaki emotivni bol koji dugo traje u jednom momentu počinje da se manifestuje kao fizički bol u nekom delu tela, često u vratu i ramenima, donjem delu leđa, kolenima… Kada fizički bol dugo traje, jer nismo rešili uzrok njegovog nastanka, počinjemo psihički da tonemo jer ne vidimo rešenje za naš problem, a to dovodi do pojačavanja fizičkog bola.
  • U najtežim slučajevima dugotrajna nervna prenadraženost može dovesti do pojave sindroma hroničnog bola, stanja čije lečenje nije jednostavno, zahteva timski rad, ali su rezultati itekako mogući, i to bez primene lekova.
  • Ovakvo stanje dovodi do promena u radu simpatičkog i parasimpatičkog nervnog sistema, endokrinog i imunog sistema, dovodeći do pojave brojnih pridruženih problema – umora, nesanice, slabe koncentracije, poteškoća sa pamćenjem, glavobolje, bola u vilici, vrtoglavice, zujanja u ušima, trnjenja i slabosti ruku i nogu, probadanja u grudima, lupanja srca, problema sa varenjem, učestalog mokrenja, ali i povećane sklonosti ka alergijama i autoimunim bolestima itd.
  • Zbog svih ovih simptoma, osoba postaje snažno usmerena na telo. Bolni sindrom počinje da dominira životom – to je prva stvar na koju osobe sa hroničnim bolom pomisle kad se ujutro probude i poslednja pre nego što uveče zaspu.
  • Međutim, ohrabrujuća je činjenica da je ovaj proces reverzibilan, tj. da ovim pacijentima može da se pomogne, ali je neophodan jedan sveobuhvatni pristup u lečenju.

Šta je sveobuhvatni sistem lečenja?

  • Na prvom mestu neophodno je detaljnom anamnezom, pregledom i uvidom u nalaze isključiti ozbiljna zdravstvena stanja odnosno proceniti da li postoji potreba za daljom dijagnostikom i konsultacijom odgovarajućih specijalista.
  • Sledeći korak je edukacija, tj. objašnjenja u vezi uzroka bola i mehanizma njegovog nastanka. Razumevanje bola utiče na smanjenje i otklanjanje straha, što omogućava osobi da se lakše izbori sa bolom i smanjuje posledične reakcije ostalih sistema u telu.
  • Menjajući svoje misli možemo promeniti način na koji naš mozak komunicira sa ostatkom tela, čime menjamo samu biohemiju tela. Kada su naša verovanja puna nade i optimistična, um oslobađa supstance koje dovode telo u stanje fiziološkog odmora, koji kontroliše parasimpatički nervni sistem, izazivajući relaksacioni odgovor – smirenje uma i opuštanje tela. U ovom stanju odmora, prirodni samoobnavljajući mehanizmi tela mogu da krenu u “popravku” onoga što je u telu “pokvareno”.
  • U navedenom procesu veoma su korisne i vežbe relaksacije.
  • Uporedo sa mentalnim treningom potreban je i program doziranih vežbi radi poboljšanja funkcije bolnog dela kao i tela u celini.
  • U celom procesu lečenja neophodni su razumevanje, podrška i optimizam svih članova tima, porodice i prijatelja.